Dobrodošli na moj blog
Шта ће бити ако нестанем?
Ја сам видео празнине,
већ сам ловио даљине,
ничега се не плашим,
никоме не дугујем,
само себи остајем.
Шта ће бити ако паднем?
Како паднем тако устајем,
како сване тако постајем,
ново сунце рођено,
нова прилика за пад.
Шта че бити ако станем?
Зауставићу само себе,
сачекаће моје време,
време моје дивњине,
преобразиће се тад`.
Шта ће бити ако полетим?
Померићу небо силином,
укротићу реке милином,
ја сам творац,
уздижем се сасвим сам.
Mila majko ne kuni me sad',
voleo sam kad sam bio mlad,
voleo sam,nisam znao,
da sam grešnoj ljubav dao,
pa sam bolan,pa sam umoran.
Uzela mi prokletnica sve,
nisam mogo da zivim bez nje,
i popio more vina ,
dušu ubila rakija,
pijanac sam zbog devojke te.
Nemoj majko,nemoj plakati,
bogovi će meni suditi,
nemoj da te tužnu vide,
život majko dalje ide,
nebo će me bolje voleti.
Ime majko,ime joj je kraj,
ime lepo,ali ga neznaj,
da kad vidiš oči njene,
ne znaš da su nesudjene,
ne znaš čije su me ubile.
Gde si sada moja malena,
bezgresna i nevina,
gde si pile moje mileno,
nasmesi se,nocas sanjam te.
Beli su snegovi nas grlili,
kada smo se poljubili,
od belog postalo je crveno,
ovo vino oporo i prosecno.
Evo,naviru mi secanja,
bili smo mladi,
nespremni za prastanja.
I sta sad vredi,
sve je prekasno,
suvise daleko,suvise ranjeno.
Mozda postoji neki drugi svet,
nije da blesavim,
ja u to verujem.
Mozda su ove muke prolaz za to,
bio bih lud kad nebih zeleo.
Ljubavi dolaze,ljubavi prolaze,
i sve je uzalud,
od naseg rastanka,od tvoga odlaska,
ja stvarno nemam kud.
Ljubavi dolaze,ljubavi prolaze,
kao noc i dan,
od naseg rastanka,od tvoga odlaska,
ja tugo zivim sam.
Upoznao sam tugu,
takvo cu ime da ti dam,
takvu te poznajem,
samo takvu te znam,
kao tugu,kao bol.
Izgubio sam srecu,
ti si je meni ukrala,
pa nemam mira,
kad si mi srecu uzela,
i nemam nista,samo bol.
Upoznao sam tugu,
takvo cu ime da ti dam,
jer sve je proslo,
a ja jos uvek zivim sam,
moja tugo.
Izgubio sam sunce,
sad' mi je zivot samo zima,
nije ti vazno,ti si otisla sa njim,
moja tugo,
samo bol.
Prolazi i ova noc,besana,pijana,
to sto pijem,moja stvar,
takav mi je dan,
klizi kisa,tiho pada,
mrtva noc je ovog grada,
pusta svaka ulica.
Ista prica,stare pesme,dosadne i prolazne,
ljubila si jedno leto,
uzela mi sve,
ljubila pa ubila,
srce si izgubila,
il'je tamo uvek bio led.
Htela si da kratko traje,jer tako je najbolje,
sta ce onaj ko sve daje,
zar je ljubav greh,
bas te briga da li boli,
kad se voli i ne voli,
tudje snove razbijes za tren.
Mozda su ruke,bas ove ruke,
previse trazile,
mozda su oci,bas ove oci,
suvise mastale,
a mozda sam ja u nekom snu,
pa kao hodam,a kao nisam tu.
Mozda si ti,bas ti,
sve tako zelela,
ako si i zelela,veruj,dobro si sakrila,
i mozda je ovo tvoj standardni hir,
al' zasto ja,a sto bas ja,
da te zagrlim.
Drugi ce umeti bolje,
drugi ce vise da ti da,
ja nemam snage ni volje,
da se sa tobom raspravljam.
Drugi ce umeti vise,
mozda i lepse lagati,
al' kao ja moja tugo,
niko te nece voleti.
Izvini,
za svaku suzu sto sam stvorio,
izvini,
sto se nikad nisam borio,
oprosti,
ali kraj mene nema radosti,
ne brini,
nistak bicu sve do starosti.
Izvini,
ovo srce ne zna voleti,
izvini,
ljubav nekad ume boleti,
oprosti,
kreni dalje,sunce opet sja,
ne brini,
necu reci nikom nikada.
Na rastanku,jedan poljubac,
za bitangu ovu matoru,
sto pije,
i kad za pice vreme nije.
Na rastanku,jedan poljubac,
odglumi,ko na sastanku,
i idi,
tebi ovde mesto nije.
Ako jednom ostarim,
ako svemu dodje kraj,
i na nebo odletim,
opet volecu te znaj.
Ako jednom odes s'njim,
ako odes bilo gde,
ja cu da te pronadjem,
jer jos uvek volim te.
Znam da mozda nisam princ,
i da nemam neki dar,
imam srce veliko,
srce isto nam je bar.
Pa neka i nisam kralj,
moje kraljevstvo si ti,
eto,u tome je stvar,
jos te volim ljubavi.
Sve sam igre igrao,
razne karte delio,
ali se uvek vracao,
kao ptica selio.
I na kraju puta ti,
moje zrno ljubavi,
vece i od svemira,
u beskraju nemira.
Tako si lepa,svi ti se dive,
pogledi muski svakoga dana,
i uvek imas pratnju kraj sebe,
kada te sretnem ti nisi sama.
A ja sam,eto,jos jedna prica,
obican mladic s'prvoga sprata,
o tebi pevam,pesme ti pisem,
i sanjam da mi otvaras vrata.
Samo ponekad pogled ti skrene,
mnogo je proslo,deca smo bili,
i u tom trenu setis se mene,
i snova sto smo zajedno snili.
Tebi je lako i dobro zivis,
ti vise nisi klinka koju znam,
i sta bih ja kraj tvoje lepote,
kad samo ljubav mogu da ti dam.
Na osmehe i poraze,
na susrete i rastanke,
na dodire u svitanje,
zima me podseca.
Na vece i jutra,
ne juce i sutra,
na tebe i mene,
uvek na nas,
zima me podseca.
Na snove u dvoje,
na moje i tvoje,
na secerne jabuke,
i lazne zaruke,
zima me podseca.
Na kestenje vruce,
na put do kuce,
na promrzle ruke,
sve ljubavne muke,
zima me podseca.
